Leto

Topla,junska noc na  samom pragu leta,otvoren je prozor  od,moje sobe, i prosto osecam strujanje letnjeg vazduha,pod prozorm se cuju zrikavci....a ja  sve,svoje misli  nocas,polkanjam,devojci zbog koje se vec danima osecam ,predivno.Do samo pre par trunutaka sam u pomracini  svoje sobe,dugo, dugo pricao sa mojom Danijelom,beskrajno nezno ,sa izlivima najtoplijih reci.Prvi put smo pominjali predstojece leto,i moju veliku zelju da zajedno odemo na Ohrid.Da se prepustimo beskrajno jedno drugom, i da uzivamo u medjusobnim neznostima,da setamo uz obalu ohridskog jezera,da je poljubim kad se popnemo do malenog svetionika,da drzeci se za ruke gledamo ,kako brodovi,dolaze i odloze sa pristanista,a dok se suton spusta oko nas.Konacno zelim da je pokazem  i deo obale, kod plaze „Gorica“ gde sam kao srednjoskolac bio na eskurziji,kada,sam  sa svojim najboljim drugovima setao duboko u noc,i tada  sam po prvi put u svom zivotu pozeleo da imam devojku.Iskreno ni do danasnjeg dana nisam shvatio zbog cega sam  pozeleo, prvi put da imam devojku bas te noci,jer tada,tog davnog maja,u mom zivotu nije postojala ni jedna zenska osoba koju sam zeleo do te mere, da bude moja devojka.Ne znam,mozda je  ta noc sama po sebi, bila dovoljna,da se u njoj za mene dogodi nesto značajno jer je zaista bila predivna, u svakom smislu,mesec iznad nas se izvio,i kao kakav plast obsjavao krajičak jezera,a talasi koji su  usled vetrica,bili nemirni, malo su zapljuskivali i nas cetvoricu,koji smo se međusobno, bas negde oko ponoci  zavetovali na večna  prijateljstva,simbolicnim preklapapanjem nasih jos decackih ruku.U svojoj glavi,za razliku od svojih vršnjaka,nisam bas puno posvetio fizickom izgledu moje vizije devojke,vec bile su mi bitne karkterene osobine koje ce je cinti pre svega iskrenom,vernom,osecajnom,romanticnom...i po kojim cu je sasvim lako prepoznati kada se bude pojavila.I tada jos sa nepunih sedamnest godina konacno mi je bilo jasno da uopste nije bitno kada ce se pojaviti devojka iz mojih snova,ali te noci sam je pozeleo prvi put.Trebalo je da prodje citavih dve i po decenije da je konacno pronadjem,i to bas u trenutku kada sam se najmanje nadao,kada sam izgubio svaku nadu da cu ikada pronaci devojku koju sam pozeleo davnog maja.Sa velikim zadovoljstvom cu je odvesti na tu prelepu plazu,setacemo predivnom obalom,sve do Biljaninih izvora u svoj ruci cu drzati najneznije,najtoplije Danijelinu rukicu,ni na tren je necu ispustati.Zelim da joj nadoknadim svu paznju,za koju je bila uskracena sve ove godine,zelim da joj podarim svu svoju,ljubav,cistu,i nevinu,kakvu je oduvek trebala da ima.Zelim docekamo zoru budni,da  posle toga zaspi u mom zagrljaju,zelim da joj desavaju najlepse stvari na ovom svetu,zelim da joj podarim svoj zivot,zelim da nikada vise ne bude tuzna,da zaboravi sve svoje tuge i sva svoja razocarenja.I bice mi sve ono sto sam zeleo da imam  u proteklih 25 godina,zelim da bude moja princeza,jedna jedina na ovom svetu.Zelim jako kad joj se dodgode oni najnezniji  i najosetljiviji zenski dani,kada je stomac zaboli,da je volim najneznije sto umem,da je ljubim  najneznije,da je milujem u svom zagrljaju,da zaspe srecna sa mojim poljpcem na usnama,i da je beskrajno dugo gledam kako najneznije spava,moja mala princeza.