Leto

Uzivao sam u suncanom,vrelom,junskom danu na samom pragu leta,u setnji pored Narodne biblioteke.Stajao sam na samom platou,ispred Hrama Svetog Save,i gledao u vedro nebo nad Vracrom.Zavetlucao se displej mog telefona,stigla je porukica od jedne divne,predivne devojke zbog koje mi srce brze udara poslednjih skoro mesec dana,a posebno od one junske nedelje,kada sam je video prvi put.Na displeju telefona je bila ispisana najneznija poruka,koju sam mogao da dobijem,i koje svakodnevno dobijam od mog malog andjela.Zbog Danijeline neznosti,osecajnosti,sam potpuno drugi covek od onog coveka kakav sam bio dok nju nisam upoznao.Ulepsava mi dane,a i noci,cini mi svaki trenutak kroz koji prolazim beskjrajno  lepim,boji ih najlepsim bojama ovog sveta.Volim je svim svojim bicem,na nacin na koji sam oduvek zeleo svoju ljubav da podarim osobi,sa kojom zelim da podelim  sve one stvari koje zivot sa sobom nosi,zauvek.Cesto sam dolazio u Hram Svetog  Save,i kada sam bio najtuzniji,u njegovom ambijentu bih uvek pronasao snagu,kada sam osetio da je gubim,kako bih mogao da nastavim dalje.Nisam ni slutio da cu vec u poznim danima ovog proleca ,imati priliku da beskrajno srecan prosetam ulicicama Vračara,da konacno srecan uđem u Hram koji mi toliko znaci.Zakoracivsi u Hram Svetog  Save,osetio sam prijatnu svezinu,isao sam u susret  dobro znanim ikonama,po ko zna koji put sam pogledao duhovni Hram oko sebe,i uputio se prostoru koji  bio namenjen za paljene sveca.Pomislio sam samo jednu,jedinu zelju,poljubio sam svecu,prekrstivsi se,u upalio plamen.zatvorio sam oci,i video  prelepu plavu kosicu,neobicne lepe oci,jedne predivne devojke,sa kojom ,sada  konacno znam da zelim svoj zivot da provedem sa njom.Sklopio sam ruke,otvrio oci sveca je  jos uvek  gorela.opet sam gledao ikone oko sebe,u svojim mislim sam najneznije ljubio svoju najvecu srecu,svoju Danijelu.tek kada je sveca dogorela skroz,napustio sam  Hram Svetog Save.Iduci  sirokim platoom pored Narodne biblioteke,silno sam pozeleo da ovom delom grada,meni jako dragom,i naravno u ovom Svetom Hramu zajedno sa Danijelom prosetam prvi put kada bude dosla u Beograd.Ponovo se  svetlio displej mog telefona,istog casa sam procitao Danijelinu poruku,i ponovo neznu,i ponovo divnu....srce mi je bilo prepuno,vec sam bio u Katanicevoj ulici pogledao sam preko ramena,kroz guste krosnje lipa sam video  jos jednom Hram koji se u daljini gubio,a u svom srcu u kome  stanuje moje najneznije srce,moja Danijele,osetio silnu radost i toplinu,sto sam posle jako dugog vremena opet pronasao smisao zivota,pronasao sam u jednoj predivnoj devojci,sa kojoj zelim da ostvarim sve svoje sne,o kojima sam poceo da snivam jos u srednjoj skoli,bas u onom periodu kada sam otpoceo emotivno da upoznajem sebe,i  emotivno da sazrevam.Ponovo sam pogledao nebo nad Vračarom,sunce je grejalo....a ja sam beskrajno u svom srcu najneznije ljubio jednu predivnu devojku,koju volim svim svojim bicem.i koja predstavlja sav smisao mog postojanja.