Leto

Krusevac,grad u kome nikad nisam bio.Grad u kom stanuje izabranica mog srca,jedna predivna devojka koja mi svakim novim danom,pa mogu slobodno da kazem,i svakim novim casom sve vise nedostaje.Osoba zbog koje sam promenio sud ne samo o svom zivotu,vec o zivotu uopste.Jedva cekam da je vidim,da je zagrlim da joj kazem koliko mi je silno nedostajala,od one nedeljne veceri kada  sam je ispratio.U Krusevcu me je docekalo sunce....A  moje sunce,najdivnije na svetu mi je pruzalo obe svoje  rukice,koje sam u letu poljubio,najneznije.U crnoj haljinici izgledala je  kao boginja,prelepa plava kosica o kojoj sam neprestano mastao poslednjih dana,nisam mogao da je se nagledam.Danijela  mi je pokazivala stari deo grada,prolazili smo jednom uzanom ulicom koja je izlazila na sam centralni do grada na trg,pokazala mi je takodje spomenik kosovskom junaku,centralnu gradsku ulicu,opstinu,a ja sam koristio i najmanji trenutak da je poljubim najneznije,da je pomirisem zlatnu kosicu.Ono sto sam najvise zeleo,i do cega mi najvise na celom svetu stalo bio je Danijelin osmeh koji nije silazio sa njenog lepog lica,i koji me je tako toplo grejao.Priznala je ono sto sam najvise voleo da cujem,i sta je odnedavno postao smisao mog zivota da je jedva cekala da me vidi i da sam je jako nedostajao.Nedostajala je i ona meni,bas mnogo,mmogo vise nego sta sam mogao da pretostavim,to nedostajanje je bilo jos dublje,izazvano cinjenicom da je Danijele cele prethodne nedelje bila tuzna,znam da me jos uvek ne poznaje dovoljno i da mozda ne moze sasvim da se opusti svom uzivanju,i da skroz poveruje u moje reci.Obecala mi je da vise nece biti tuzna,da iako se  to dogodi da ce to biti kratkog daha,jer sada kada me je videla,opet je u mojim ocima,i  svemu mojem videla onaj isti zar ljubavi i srece u  koji je videla i pre deset dana u Beogradu.Lezati pord Danijele je konacano najlepsi osecaj koji mi se ikada dogodio,ljubio sam je najneznije,udisao njen miris,miris njene prelep i zlatne kosice.Recima svakako nisam mogao ni delic da opisem svoja osecanja prema njoj,i sve ono sto je bilo u meni.Ali ipak morao sam da je kazem da zaista necu jos dugo moci da izdrzim da se na kratko vidjam sa njom,da je jednostavno zelim pored sebe uvek da provodim dane i noci sa njom,jednostavno da delim zivot sa njom.Jako bih zeleo za pocetak da prespavam sa njom,da je cele noci grlim onako kako sam u svojim zemunskim nocima zamisljao svake noci,uopste me nece biti bitno da li ce mo i koliko ce mo voditi ljubav u toku noci,vec je zelim samo pored sebe,osetim  njenu glavicu,njenu kosicu na mojim grudima,da se probudim u toku nocida je nejneznije poljubim tamo negde izmedju njenog vratica i ramena,da bude prvo sto cu videti kada se probudim,da je gledam dok spava......da je spremim dorucak,i donesem u krevet ida je pozelim dobro jutro...svako jutro,da mi bude ukras u kuci,najnezniji cvet,i da je volim svom neznoscu ovog sveta.Kada sam je poklonio cvet gerbera,bila je  prosto odusevljenja,to je ipak bio  osrednji cvet koji sam jedino uspeo da pronadjem u kasno popodne u nekoliko krusevackih cvecara,znam da joj je bila bitna moja namera i paznja,Danijela zasluzuje cvece svaki dan,u to nema trunke sumnje,zasluzuje svaku vrstu,svaki i najmanji oblik paznje jer je predivna u svakom smislu te reci.....Slikao sam je pored opstine ,kako je samo ponosno drzala gerber u svojoj neznoj rucici,srce moje predivno.Na rastanku mi je priznala da joj je bilo jako lepo,cak za nijansu lepse od prvog puta,jer je sada bila opustenija,znala je da ce od mene dobiti paznju i ljubav,njen jedini smisao zivota, jos jednom mi je obecala, dok sam stajao na samom ulasku u autobus da nece biti tuzna kada odem,jer je jako srecna  sto je konacno upoznala nekoga  koje vredan nje,i da oseca da moze da bude srecna i voljena.Odmah  je pozurila kod drugarice da sa njom podeli srecu posle lepog provedenog dana,a to je i moj san,da Danijeli uvek,ali uvek bude lepo,bezbroj puta smo se poljubili,poogledao sam na peronski sat dva minuta su do sedam....jos jednom sam  je poljubio,najneznije.usao sam u autobus...seo na poslednje mesto.....mahala mi je, slala mi  je poljupce.autobus je polako krenuo,a ja sam jos jednom video svoju princzu kako mi mase ,ponosno noseci gerber.....Oci su se zamaglile,ne od tuge,vec od beskrajne srece sto sada,konacno imam devojku o kojoj sam mastao bukvalno ceo zivot...Pozeleo sam sto skorije vreme da opet  vidim ovaj divni gradic koji sam  zavoleo istog trenutka kada sam danas krocio u njime,jer u njemu zivi najdivnije stvorenje,na ovoj planeti,moja Danijela. (Dalje)