Leto

Topla,junska noc na  samom pragu leta,otvoren je prozor  od,moje sobe, i prosto osecam strujanje letnjeg vazduha,pod prozorm se cuju zrikavci....a ja  sve,svoje misli  nocas,polkanjam,devojci zbog koje se vec danima osecam ,predivno.Do samo pre par trunutaka sam u pomracini  svoje sobe,dugo, dugo pricao sa mojom Danijelom,beskrajno nezno ,sa izlivima najtoplijih reci.Prvi put smo pominjali predstojece leto,i moju veliku zelju da zajedno odemo na Ohrid.Da se prepustimo beskrajno jedno drugom, i da uzivamo u medjusobnim neznostima,da setamo uz obalu ohridskog jezera,da je poljubim kad se popnemo do malenog svetionika,da drzeci se za ruke gledamo ,kako brodovi,dolaze i odloze sa pristanista,a dok se suton spusta oko nas.Konacno zelim da je pokazem  i deo obale, kod plaze „Gorica“ gde sam kao srednjoskolac bio na eskurziji,kada,sam  sa svojim najboljim drugovima setao duboko u noc,i tada  sam po prvi put u svom zivotu pozeleo da imam devojku.Iskreno ni do danasnjeg dana nisam shvatio zbog cega sam  pozeleo, prvi put da imam devojku bas te noci,jer tada,tog davnog maja,u mom zivotu nije postojala ni jedna zenska osoba koju sam zeleo do te mere, da bude moja devojka.Ne znam,mozda je  ta noc sama po sebi, bila dovoljna,da se u njoj za mene dogodi nesto značajno jer je zaista bila predivna, u svakom smislu,mesec iznad nas se izvio,i kao kakav plast obsjavao krajičak jezera,a talasi koji su  usled vetrica,bili nemirni, malo su zapljuskivali i nas cetvoricu,koji smo se međusobno, bas negde oko ponoci  zavetovali na večna  prijateljstva,simbolicnim preklapapanjem nasih jos decackih ruku.U svojoj glavi,za razliku od svojih vršnjaka,nisam bas puno posvetio fizickom izgledu moje vizije devojke,vec bile su mi bitne karkterene osobine koje ce je cinti pre svega iskrenom,vernom,osecajnom,romanticnom...i po kojim cu je sasvim lako prepoznati kada se bude pojavila.I tada jos sa nepunih sedamnest godina konacno mi je bilo jasno da uopste nije bitno kada ce se pojaviti devojka iz mojih snova,ali te noci sam je pozeleo prvi put.Trebalo je da prodje citavih dve i po decenije da je konacno pronadjem,i to bas u trenutku kada sam se najmanje nadao,kada sam izgubio svaku nadu da cu ikada pronaci devojku koju sam pozeleo davnog maja.Sa velikim zadovoljstvom cu je odvesti na tu prelepu plazu,setacemo predivnom obalom,sve do Biljaninih izvora u svoj ruci cu drzati najneznije,najtoplije Danijelinu rukicu,ni na tren je necu ispustati.Zelim da joj nadoknadim svu paznju,za koju je bila uskracena sve ove godine,zelim da joj podarim svu svoju,ljubav,cistu,i nevinu,kakvu je oduvek trebala da ima.Zelim docekamo zoru budni,da  posle toga zaspi u mom zagrljaju,zelim da joj desavaju najlepse stvari na ovom svetu,zelim da joj podarim svoj zivot,zelim da nikada vise ne bude tuzna,da zaboravi sve svoje tuge i sva svoja razocarenja.I bice mi sve ono sto sam zeleo da imam  u proteklih 25 godina,zelim da bude moja princeza,jedna jedina na ovom svetu.Zelim jako kad joj se dodgode oni najnezniji  i najosetljiviji zenski dani,kada je stomac zaboli,da je volim najneznije sto umem,da je ljubim  najneznije,da je milujem u svom zagrljaju,da zaspe srecna sa mojim poljpcem na usnama,i da je beskrajno dugo gledam kako najneznije spava,moja mala princeza. (Dalje)

Uzivao sam u suncanom,vrelom,junskom danu na samom pragu leta,u setnji pored Narodne biblioteke.Stajao sam na samom platou,ispred Hrama Svetog Save,i gledao u vedro nebo nad Vracrom.Zavetlucao se displej mog telefona,stigla je porukica od jedne divne,predivne devojke zbog koje mi srce brze udara poslednjih skoro mesec dana,a posebno od one junske nedelje,kada sam je video prvi put.Na displeju telefona je bila ispisana najneznija poruka,koju sam mogao da dobijem,i koje svakodnevno dobijam od mog malog andjela.Zbog Danijeline neznosti,osecajnosti,sam potpuno drugi covek od onog coveka kakav sam bio dok nju nisam upoznao.Ulepsava mi dane,a i noci,cini mi svaki trenutak kroz koji prolazim beskjrajno  lepim,boji ih najlepsim bojama ovog sveta.Volim je svim svojim bicem,na nacin na koji sam oduvek zeleo svoju ljubav da podarim osobi,sa kojom zelim da podelim  sve one stvari koje zivot sa sobom nosi,zauvek.Cesto sam dolazio u Hram Svetog  Save,i kada sam bio najtuzniji,u njegovom ambijentu bih uvek pronasao snagu,kada sam osetio da je gubim,kako bih mogao da nastavim dalje.Nisam ni slutio da cu vec u poznim danima ovog proleca ,imati priliku da beskrajno srecan prosetam ulicicama Vračara,da konacno srecan uđem u Hram koji mi toliko znaci.Zakoracivsi u Hram Svetog  Save,osetio sam prijatnu svezinu,isao sam u susret  dobro znanim ikonama,po ko zna koji put sam pogledao duhovni Hram oko sebe,i uputio se prostoru koji  bio namenjen za paljene sveca.Pomislio sam samo jednu,jedinu zelju,poljubio sam svecu,prekrstivsi se,u upalio plamen.zatvorio sam oci,i video  prelepu plavu kosicu,neobicne lepe oci,jedne predivne devojke,sa kojom ,sada  konacno znam da zelim svoj zivot da provedem sa njom.Sklopio sam ruke,otvrio oci sveca je  jos uvek  gorela.opet sam gledao ikone oko sebe,u svojim mislim sam najneznije ljubio svoju najvecu srecu,svoju Danijelu.tek kada je sveca dogorela skroz,napustio sam  Hram Svetog Save.Iduci  sirokim platoom pored Narodne biblioteke,silno sam pozeleo da ovom delom grada,meni jako dragom,i naravno u ovom Svetom Hramu zajedno sa Danijelom prosetam prvi put kada bude dosla u Beograd.Ponovo se  svetlio displej mog telefona,istog casa sam procitao Danijelinu poruku,i ponovo neznu,i ponovo divnu....srce mi je bilo prepuno,vec sam bio u Katanicevoj ulici pogledao sam preko ramena,kroz guste krosnje lipa sam video  jos jednom Hram koji se u daljini gubio,a u svom srcu u kome  stanuje moje najneznije srce,moja Danijele,osetio silnu radost i toplinu,sto sam posle jako dugog vremena opet pronasao smisao zivota,pronasao sam u jednoj predivnoj devojci,sa kojoj zelim da ostvarim sve svoje sne,o kojima sam poceo da snivam jos u srednjoj skoli,bas u onom periodu kada sam otpoceo emotivno da upoznajem sebe,i  emotivno da sazrevam.Ponovo sam pogledao nebo nad Vračarom,sunce je grejalo....a ja sam beskrajno u svom srcu najneznije ljubio jednu predivnu devojku,koju volim svim svojim bicem.i koja predstavlja sav smisao mog postojanja.

 

 

Krusevac,grad u kome nikad nisam bio.Grad u kom stanuje izabranica mog srca,jedna predivna devojka koja mi svakim novim danom,pa mogu slobodno da kazem,i svakim novim casom sve vise nedostaje.Osoba zbog koje sam promenio sud ne samo o svom zivotu,vec o zivotu uopste.Jedva cekam da je vidim,da je zagrlim da joj kazem koliko mi je silno nedostajala,od one nedeljne veceri kada  sam je ispratio.U Krusevcu me je docekalo sunce....A  moje sunce,najdivnije na svetu mi je pruzalo obe svoje  rukice,koje sam u letu poljubio,najneznije.U crnoj haljinici izgledala je  kao boginja,prelepa plava kosica o kojoj sam neprestano mastao poslednjih dana,nisam mogao da je se nagledam.Danijela  mi je pokazivala stari deo grada,prolazili smo jednom uzanom ulicom koja je izlazila na sam centralni do grada na trg,pokazala mi je takodje spomenik kosovskom junaku,centralnu gradsku ulicu,opstinu,a ja sam koristio i najmanji trenutak da je poljubim najneznije,da je pomirisem zlatnu kosicu.Ono sto sam najvise zeleo,i do cega mi najvise na celom svetu stalo bio je Danijelin osmeh koji nije silazio sa njenog lepog lica,i koji me je tako toplo grejao.Priznala je ono sto sam najvise voleo da cujem,i sta je odnedavno postao smisao mog zivota da je jedva cekala da me vidi i da sam je jako nedostajao.Nedostajala je i ona meni,bas mnogo,mmogo vise nego sta sam mogao da pretostavim,to nedostajanje je bilo jos dublje,izazvano cinjenicom da je Danijele cele prethodne nedelje bila tuzna,znam da me jos uvek ne poznaje dovoljno i da mozda ne moze sasvim da se opusti svom uzivanju,i da skroz poveruje u moje reci.Obecala mi je da vise nece biti tuzna,da iako se  to dogodi da ce to biti kratkog daha,jer sada kada me je videla,opet je u mojim ocima,i  svemu mojem videla onaj isti zar ljubavi i srece u  koji je videla i pre deset dana u Beogradu.Lezati pord Danijele je konacano najlepsi osecaj koji mi se ikada dogodio,ljubio sam je najneznije,udisao njen miris,miris njene prelep i zlatne kosice.Recima svakako nisam mogao ni delic da opisem svoja osecanja prema njoj,i sve ono sto je bilo u meni.Ali ipak morao sam da je kazem da zaista necu jos dugo moci da izdrzim da se na kratko vidjam sa njom,da je jednostavno zelim pored sebe uvek da provodim dane i noci sa njom,jednostavno da delim zivot sa njom.Jako bih zeleo za pocetak da prespavam sa njom,da je cele noci grlim onako kako sam u svojim zemunskim nocima zamisljao svake noci,uopste me nece biti bitno da li ce mo i koliko ce mo voditi ljubav u toku noci,vec je zelim samo pored sebe,osetim  njenu glavicu,njenu kosicu na mojim grudima,da se probudim u toku nocida je nejneznije poljubim tamo negde izmedju njenog vratica i ramena,da bude prvo sto cu videti kada se probudim,da je gledam dok spava......da je spremim dorucak,i donesem u krevet ida je pozelim dobro jutro...svako jutro,da mi bude ukras u kuci,najnezniji cvet,i da je volim svom neznoscu ovog sveta.Kada sam je poklonio cvet gerbera,bila je  prosto odusevljenja,to je ipak bio  osrednji cvet koji sam jedino uspeo da pronadjem u kasno popodne u nekoliko krusevackih cvecara,znam da joj je bila bitna moja namera i paznja,Danijela zasluzuje cvece svaki dan,u to nema trunke sumnje,zasluzuje svaku vrstu,svaki i najmanji oblik paznje jer je predivna u svakom smislu te reci.....Slikao sam je pored opstine ,kako je samo ponosno drzala gerber u svojoj neznoj rucici,srce moje predivno.Na rastanku mi je priznala da joj je bilo jako lepo,cak za nijansu lepse od prvog puta,jer je sada bila opustenija,znala je da ce od mene dobiti paznju i ljubav,njen jedini smisao zivota, jos jednom mi je obecala, dok sam stajao na samom ulasku u autobus da nece biti tuzna kada odem,jer je jako srecna  sto je konacno upoznala nekoga  koje vredan nje,i da oseca da moze da bude srecna i voljena.Odmah  je pozurila kod drugarice da sa njom podeli srecu posle lepog provedenog dana,a to je i moj san,da Danijeli uvek,ali uvek bude lepo,bezbroj puta smo se poljubili,poogledao sam na peronski sat dva minuta su do sedam....jos jednom sam  je poljubio,najneznije.usao sam u autobus...seo na poslednje mesto.....mahala mi je, slala mi  je poljupce.autobus je polako krenuo,a ja sam jos jednom video svoju princzu kako mi mase ,ponosno noseci gerber.....Oci su se zamaglile,ne od tuge,vec od beskrajne srece sto sada,konacno imam devojku o kojoj sam mastao bukvalno ceo zivot...Pozeleo sam sto skorije vreme da opet  vidim ovaj divni gradic koji sam  zavoleo istog trenutka kada sam danas krocio u njime,jer u njemu zivi najdivnije stvorenje,na ovoj planeti,moja Danijela. (Dalje)

Nizali su se prvi dani juna.Nedelja. Prva nedelja posle toliko vremena u svom Beogradu,laganim korakom sam prosetao Savskom ulicom,sunce je  davalo sve od sebe  da iznedri pravi letnji dan,uobicajan za pocetak juna.Konacno cu da vidim Danijelu,tu divnu devojku sa kojom sam u neprestanom konatktu poslednjih tri nedelje.i ona je konacno razlog zbog koga sam tako naprasno doneo odluku da se iz Soluna vratim u Beograd.Jedva cekam da je vidim,da je dodirnem ,da vidim tu zlatnu, prekrasnu,plavu kosicu,o kojoj mastam sve ovo vreme.Danijela me  je svojim stavovima pre svega o ljubavi,o odnosu muskrca i zene u jednoj vezi i te kako imponovala,i ne samo da samo po toj temi, imali priblizno ista shvatanja.Znam koliko je propatila u poslednjoj  vezi i koliko joj je bola u uverede naneseno u vezi koju zeli sto pre da zaboravi.Zbog toga sam najvise zeleo sto pre da je vidim,da je konacno upoznam,da joj podarim jedan lep dan,da je stavim do znanja sta sve osecam prema njoj,da ne zelim da mi bude veza u prolazu,da mi nije bitno  to sto ne radi......da mi je bitna samo ONA kao ona.....divna,nezna,osecjna,pazljiva devojka,cije srce zelim da osvojim i usrecim.

Cim je izasla iz autobusa skoro da mi je poletela u zagrlja,ljubeci me....nismo posli ni dva metra,a odmah mi je dala svoju neznu rukicu koju sam jos neznije prihvatio i drzao u svojoj...Zastao mi je dah kada sam je ugledao,izgledala je jos lepsa nego na fotografijima....Sunce je gotovo vec bilo u zenitu,grasci znoja su kiptali sa mog cela....a u srcu mi je bilo prelepo.Laganim hodom smo prelazili ulicu kod glavne zeleznicke stanice....nisam mogao da odolim,dok smo cekali da se upali zeleno svetlo na semafaru ,ne obracajuci paznju  drugih ljudi,poljubio sam je prvi put nisam mogao da iodolim da je ne poljubim tako slatku,neznu medenu....Priznao sam joj da sam sumnjao juce,kada mi je rekla da ima temepretauru,i da joj nije dobro,da mozda nece doci.Stidljivo me je gledala dok smo prelazili ulicu na crveno u Nemanjoj ulici.

Konacno smo bili sami.....istog trenutka smo se prepustili polupcima,i zagrljajima najneznijim na svetu.ljubio sam njene usnice najneznije dodirivao je i mazio predivnu kosicu o kojoj sam mastao proteklih tri nedelje.neznost koju sam osetio u Danijelinom najmanjem pokretu,svakom poljupcu,je neznost o kojoj sam mastao sve ovo vrme,aa posebno od onog  dana kada mi je rekla da ce doci u Beograd.Grlio sam je neznije nego ikada meku devojku pre,zeleo sam da u mojim zagrljima osetio svu onu neznost koja joj je bila uskracena u poslednjoj vezi,i svu onu neznost koju je zasluzivala.Bezbroj puta sam je poljubio u medene usne.igrao se sa njenom kosicom,milujucije na najneznije nacine.....Srce mi je bilo prepuno nisam ni slutio koliko je Danijela divna devojka.nisam mogao da shvatim  da konacno imam devojku o kojoj sam mastao od trenutka kada sam poceo emotivno da sazrevam.A Danijela nije odvajala rukice sa mojih grudi,vrata,mazila me je najneznije sto se moze,uzivao sam u tim nenjim najneznijim dodirima,sva moja cula su uzivala kao nikad pre....Srecu koju sam osetio tada dok smo uz kasni letnji sutom umarali do neizmoglosti nasa tela, je nesto sto nikada pre nisam osetio.

Isprativsi je na autobusku stanicu....gledajuci je dok mi je Danijela mahala,tada sam bio gotovo siguran a i moje srce je to  osecalo da ispracam svoju devojku,najlepsu,i najdivniju na svetu....Znam da joj je bilo lepo,da joj je bilo divno,uostalom kao i meni,obecao sam joj da  ce joj svaki sledeci put kada bude bila sa mnom biti sve lepse,jer cu je svakim danom voleti,i zeleti sve vise....ono sto je nisam rekao,jer nisam smeo,da necu  jos dugo moci da je ispracam na ovom mestu i da ne volim rastanke,i da na kratko provodimo vreme zajedno.jer jednostavno zelim je zauvek pored sebe....Krusevacki Jugo prvoz je lagano napustao glavnu autobusku stanicu,a ja sam pogledao nebo nad Bogradom,i znao sam da nikad tako jos nisam bio sercan.Konacno sam imao devojku svojih snova.

  (Dalje)

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.