Leto

Nizali su se prvi dani juna.Nedelja. Prva nedelja posle toliko vremena u svom Beogradu,laganim korakom sam prosetao Savskom ulicom,sunce je  davalo sve od sebe  da iznedri pravi letnji dan,uobicajan za pocetak juna.Konacno cu da vidim Danijelu,tu divnu devojku sa kojom sam u neprestanom konatktu poslednjih tri nedelje.i ona je konacno razlog zbog koga sam tako naprasno doneo odluku da se iz Soluna vratim u Beograd.Jedva cekam da je vidim,da je dodirnem ,da vidim tu zlatnu, prekrasnu,plavu kosicu,o kojoj mastam sve ovo vreme.Danijela me  je svojim stavovima pre svega o ljubavi,o odnosu muskrca i zene u jednoj vezi i te kako imponovala,i ne samo da samo po toj temi, imali priblizno ista shvatanja.Znam koliko je propatila u poslednjoj  vezi i koliko joj je bola u uverede naneseno u vezi koju zeli sto pre da zaboravi.Zbog toga sam najvise zeleo sto pre da je vidim,da je konacno upoznam,da joj podarim jedan lep dan,da je stavim do znanja sta sve osecam prema njoj,da ne zelim da mi bude veza u prolazu,da mi nije bitno  to sto ne radi......da mi je bitna samo ONA kao ona.....divna,nezna,osecjna,pazljiva devojka,cije srce zelim da osvojim i usrecim.

Cim je izasla iz autobusa skoro da mi je poletela u zagrlja,ljubeci me....nismo posli ni dva metra,a odmah mi je dala svoju neznu rukicu koju sam jos neznije prihvatio i drzao u svojoj...Zastao mi je dah kada sam je ugledao,izgledala je jos lepsa nego na fotografijima....Sunce je gotovo vec bilo u zenitu,grasci znoja su kiptali sa mog cela....a u srcu mi je bilo prelepo.Laganim hodom smo prelazili ulicu kod glavne zeleznicke stanice....nisam mogao da odolim,dok smo cekali da se upali zeleno svetlo na semafaru ,ne obracajuci paznju  drugih ljudi,poljubio sam je prvi put nisam mogao da iodolim da je ne poljubim tako slatku,neznu medenu....Priznao sam joj da sam sumnjao juce,kada mi je rekla da ima temepretauru,i da joj nije dobro,da mozda nece doci.Stidljivo me je gledala dok smo prelazili ulicu na crveno u Nemanjoj ulici.

Konacno smo bili sami.....istog trenutka smo se prepustili polupcima,i zagrljajima najneznijim na svetu.ljubio sam njene usnice najneznije dodirivao je i mazio predivnu kosicu o kojoj sam mastao proteklih tri nedelje.neznost koju sam osetio u Danijelinom najmanjem pokretu,svakom poljupcu,je neznost o kojoj sam mastao sve ovo vrme,aa posebno od onog  dana kada mi je rekla da ce doci u Beograd.Grlio sam je neznije nego ikada meku devojku pre,zeleo sam da u mojim zagrljima osetio svu onu neznost koja joj je bila uskracena u poslednjoj vezi,i svu onu neznost koju je zasluzivala.Bezbroj puta sam je poljubio u medene usne.igrao se sa njenom kosicom,milujucije na najneznije nacine.....Srce mi je bilo prepuno nisam ni slutio koliko je Danijela divna devojka.nisam mogao da shvatim  da konacno imam devojku o kojoj sam mastao od trenutka kada sam poceo emotivno da sazrevam.A Danijela nije odvajala rukice sa mojih grudi,vrata,mazila me je najneznije sto se moze,uzivao sam u tim nenjim najneznijim dodirima,sva moja cula su uzivala kao nikad pre....Srecu koju sam osetio tada dok smo uz kasni letnji sutom umarali do neizmoglosti nasa tela, je nesto sto nikada pre nisam osetio.

Isprativsi je na autobusku stanicu....gledajuci je dok mi je Danijela mahala,tada sam bio gotovo siguran a i moje srce je to  osecalo da ispracam svoju devojku,najlepsu,i najdivniju na svetu....Znam da joj je bilo lepo,da joj je bilo divno,uostalom kao i meni,obecao sam joj da  ce joj svaki sledeci put kada bude bila sa mnom biti sve lepse,jer cu je svakim danom voleti,i zeleti sve vise....ono sto je nisam rekao,jer nisam smeo,da necu  jos dugo moci da je ispracam na ovom mestu i da ne volim rastanke,i da na kratko provodimo vreme zajedno.jer jednostavno zelim je zauvek pored sebe....Krusevacki Jugo prvoz je lagano napustao glavnu autobusku stanicu,a ja sam pogledao nebo nad Bogradom,i znao sam da nikad tako jos nisam bio sercan.Konacno sam imao devojku svojih snova.